Od Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma, prenosi se da ga je na jednim od mekanskih puteva sreo neki beduin, pa mu je Abdullah b. Omer nazvao selam, popeo ga na magarca kojeg je jahao i dao mu svoj turban koji je nosio na glavi. Ibn Dinar veli: "Rekli smo mu: 'Allah ti popravio stanje, to su beduini, i oni su zadovoljni malim počastima!'" Na to mu je Abudllah b. Omer rekao: "Zaista je otac ovog čovjeka bio dobar prijatelj Omera b. el-Hattaba, radijallahu anhu, i ja sam čuo Allahovog Poslanika, sallallallahu alejhi ve sellem, da kaže: 'Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu sa onima koje je njegov otac volio.'" A u predaji od Ibn Dinara od Ibn Omera prenosi se da je on imao jednog magarca na kojem bi se, kad bi išao u Meku, odmarao kad bi mu dosadilo jahanje na devi, i da je imao turban koji je stavljao na glavu. Jednom, dok je bio na tom svom magarcu, pored njega naišao je neki beduin, i on ga je upitao: "Zar ti nisi taj i taj?" "Jesam", odgovorio je on. Abdullah mu tada dade svog magarca i reče mu da ga uzjaše, i dade mu svoj turban i reče mu da ga omota oko glave. Na to mu neki od njegovih drugova rekoše: "Allah ti oprostio, dao si ovom beduinu svog magarca na kome si odmarao, i svoj turban!" On im reče: "Ja sam doista čuo Allahovog Poslanika, sallallallahu alejhi ve sellem, kada kaže: 'Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu sa onima koje je njegov otac volio i nakon što njegov otac ode!' A otac ovoga bio je blizak prijatelj Omera, radijallahu anhu."