الشرح

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojašnjava da naši imami (predvodnici) u namazu, ukoliko klanjaju ispravno imaju nagradu oni, i oni koji klanjaju za njima, međutim ukoliko u nečemu pogriješe oni su griješni za to, a klanjači imaju nagradu za svoj namaz. Ovo se odnosi na vođe ljudi kao i na njihove imame u mesdžidima. Ovim hadisom se ukazuje na obavezu sabura (strpljivosti) u poslušnosti imamu, pa i ako bi pogriješio u namazu ili ga ne klanjao u njegovo prvo vijeme, ne smije mu se ukazati neposlušnost, nego će sačekati sa džematom dok ne dođe imam. U tom slučaju naše odgađanje namaza će biti opravdano, jer čekamo džemat i ne želimo se protiviti imamu, i naša je nagrada kao da smo klanjali namaz u njegovom prvom vremenu. Uvjet za ovo jeste da ne prođe namasko vrijeme. Odvajanje od ljudi, neposlušnost vođama i podsticanje ljudi na protivljenje vođama su stvari koje nisu svojstvene islamu.