الشرح

Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je prošao pored jedne žene koja je plakala nad kaburom svoga djeteta. Mnogo ga je voljela i nije se mogla strpiti već je išla na njegov mezar i tamo plakala. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, vidio, naredio joj je da se boji Allah Uzvišenog i da se strpi. Ona mu je rekla: "Idi od mene, ti nisi pogođen mojom nevoljom." Nakon toga su joj rekli da je to bio Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa se pokajala i otišla Allahovm Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, tražiti izvinjenje. Kada je stigla do njegove kuće nije našla nikoga od ljudi da stoji, nema niko ko sprečava ljude da mu ulaze u kuću, te ga je obavijestila da ga nije prepoznala. Tada joj Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, reče da je pravi i istinski sabur za kojeg čovjek ima nagradu onaj sabur pri prvom udarcu i odmah na početku iskušenja kojim bude iskušan.