Ebu Abdullah Džabir b. Abdullah, radijallahu 'anhuma, veli: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas je poslao da presretnemo kurejševićku karavanu. Za zapovjednika nam je odredio Ebu Ubejdu. Za hranu nam je dao torbu datula, nije našao ništa drugo. Ebu Ubejde je svakom od nas davao po jednu hurmu.” Upitan je: “Kako ste postupali sa njima?” Rekao je: “’Sisali smo hurmu onako kao što novorođenče sisa majku.’ Potom bi se napili vode. To bi nam bilo dovoljno za taj dan, do noći. Štapovima bismo tresli otpalo lišće, malo ga polili vodom i jeli. Poslije smo se prebacili na obalu mora. Ispred nas se nešto pojavi poput velike pješčane dine. Kad smo tamo došli, našli smo ogromnu ribu poznatu pod imenom anber (vrsta kita: ulješura). Ebu Ubejde reče: ‘Strvina!' A potom je rekao: ‘Ne! Pejgamber nas je poslao na Allahov put, a vi ste u nuždi, jedite ga!’ Bilo nas je tri stotine i ostali smo tamo mjesec dana, dok se nismo ugojili. Vadili smo krčagom loj iz njegove duplje, rezali od njega komade mesa koliko bik ili ravne biku. Ebu Ubejde je uzeo između nas trinaestoricu i smjestio ih u njegovu duplju, zatim je uzeo jedno njegovo rebro i uspravio ga, potom je osedlao najveću devu koju smo imali i njome prošao ispod njega. Snabdjeli smo se komadima mesa (za puta). Kada smo se vratili u Medinu, otišli smo kod Pejgambera i ispričali mu šta je bilo, na šta je on rekao: ‘To je bila opskrba koju vam je Allah dao. Da li imate neki komad mesa da je ostao, tako da bi ga mogli nama dati?’ Poslali smo Pejgamberu jedan komad mesa i on ga je pojeo.’”