‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“

‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“

Ебу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њим, рекао је: „Гледао сам у стопала мушрика (многобожаца) изнад наших глава док смо били у пећини, па сам рекао: ‘О Аллахов Посланиче, када би само неко од њих погледао испод својих ногу, видео би нас.’ А он је одговорио: ‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“

[صحيح] [متفق عليه]

الشرح

Вођа верника, Eбу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њим, рекао је у тренутку хиџре: „Гледао сам у стопала мушрика који су стајали изнад нас, на улазу у пећину Севр, док смо ми били унутра, па сам рекао: ‘О Аллахов Посланиче, кад би само један од њих погледао под ноге, видео би нас.’ А он ми рече: ‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици којима је Аллах трећи тиме што их помаже, чува и упућује?’“

فوائد الحديث

Једна од великих врлина Ебу Бекра ес-Сиддика, нека је Аллах задовољан њим, јесте то што је пратио Аллаховог Посланика, мир над њим, у хиџри из Меке у Медину, оставивши иза себе породицу и иметак.

Брига и нежност Ебу Бекра ес-Сиддика, нека је Аллах задовољан њим, показују дубину његове љубави према Аллаховом Посланику, мир над њим, и његов искрен страх за његову безбедност од непријатеља.

Обавеза је имати поверење у Узвишеног Аллаха и ослонити се на Његову заштиту, али након што човек учини све што је у његовој моћи у погледу опреза и предострожности.

Аллахова пажња, заштита и помоћ обухватају Његове посланике и побожне вернике. Узвишени Аллах каже: „Ми ћемо, сигурно, помоћи Наше посланике и оне који верују, и у овоме животу и на Дан кад сведоци буду устајали.“

Подсетник да онај ко се искрено ослони на Аллаха — Аллах му је довољан: помоћи ће му, подржати га, заштитити и сачувати.

Потпуно ослањање Посланика, мир над њим, на свог Господара у свему се уздао у Њега, предао Му свој случај и потпуно се поверио Његовој вољи.

Храброст Посланика, мир над њим, и његова способност да умири срца и смири душе у тренуцима страха и опасности.

Напуштање места због вере, из страха од непријатеља, дозвољено је и представља предострожност у заштити вере.

التصنيفات

Животопис и историја, Хиџра (сеоба, напуштање)