إعدادات العرض
Зашто није седео у кући свога оца и мајке па да му дође тај поклон, ако говори истину?
Зашто није седео у кући свога оца и мајке па да му дође тај поклон, ако говори истину?
Од Ебу Хумејда ес-Са‘идија, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: Аллахов Посланик, алејхисселам, поставио је једног човека из племена Бени Сулејм по имену Ибн Лутбиjја да скупља зекат. Када се тај човек вратио, полагао је рачун и рекао: „Ово је ваш иметак, а ово ми је поклон.“ На то му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Зашто ниси седео у кући свог оца и мајке па да ти тај поклон стигне, ако говориш истину?“ Затим нам се Посланик, алејхисселам, обратио, похвалио је Аллаха, величао Га и казао: „Ја постављам неког од вас за обављање посла који ми је Аллах поверио. Он затим дође и каже: ‘Ово је ваш иметак, а ово је поклон за мене.’ Зашто није седео у кући свога оца и мајке па да му дође тај поклон, ако говори истину? Тако ми Аллаха, нико од вас неће узети ништа неправедно, а да неће доћи пред Аллаха на Судњем дану носећи то на себи: камилу која рже, краву која муче, или овцу која блеји.“ Затим је Посланик подигао своју руку тако да се видео белило његовог пазуха, и рекао: „Аллаху мој, јесам ли доставио?“ – Моје очи и уши ово сведоче.
الترجمة
العربية Bosanski English Español فارسی Indonesia Türkçe اردو 中文 हिन्दी ئۇيغۇرچە Kurdî Русский Tiếng Việt Magyar ქართული Kiswahili සිංහල Română অসমীয়া ไทย Hausa Português मराठी دری አማርኛ বাংলা ភាសាខ្មែរ Nederlands Македонски ગુજરાતી Tagalog ਪੰਜਾਬੀ മലയാളം ಕನ್ನಡ తెలుగు မြန်မာ پښتوالشرح
Посланик, мир и благослов нека су над њим, поставио је човека по имену Ибнул-Лутбијја да скупља зекат од племена Бену Сулејм. Када се вратио у Медину, Посланик га је позвао да полаже рачун о ономе што је узео и поделио, па је Ибнул-Лутбијја рекао: „Ово је ваш иметак који сам сакупио као зекат, а ово је иметак који ми је поклоњен.“ Тада му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Зар ниси могао да седиш у кући свога оца и мајке па да видиш да ли би ти нешто било поклоњено, ако говориш истину?“ Јер твоја служба коју си обављао је разлог због којег су ти поклони и дати. Да си био у свом дому, ништа ти не би било поклоњено. Зато није дозвољено да их узмеш само зато што су ти стигли у виду поклона. Затим се Посланик, алејхисселам, попео на мимбер љутит, па је захвалио Аллаху и похвалио Га, затим рекао: "А затим: Ja постављам некога од вас као службеника над оним што ми је Аллах дао право да управљам, попут зеката и ратног плена. Па он дође након завршеног посла и каже: ‘Ово је за вас, а ово је поклон који је мени поклоњен!’ Што није седео кући па да му дође његов поклон? Тако ми Аллаха, нико неће узети ништа што му не припада, а да неће на Судњем дану доћи пред Аллаха носећи то на својим леђима, било да је то камила која рже, крава која муче, или овца која блеји!“ Затим је Посланик, алејхисселам, подигао руке снажно, тако да су присутни видели белину испод његових пазуха, и рекао: „О Аллаху, пренео сам (поруку) Твој закон њима!“ Затим је Ебу Хумејд ес-Са‘иди, радијаллаху анху, посведочио: ово је оно што је моје око видело и моје ухо чуло.فوائد الحديث
Вођа је дужан да јасно објасни својим службеницима шта им је дозвољено, а шта забрањено у њиховом раду.
Озбиљна опомена за онога ко узима иметак људи на неправедан начин.
Нема неправедника који неће на Судњем дану доћи са оним што је отео или присвојио неправедно.
Обавеза службеника у било којој државној служби јесте да савесно извршава оно што му је поверено. Није му дозвољено да прима поклоне који су повезани с његовим службеним положајем. Ако му неко и уручи такав поклон, дужан је да га преда у државну благајну (Бејту-л-мал), јер му није дозвољено да га присвоји. Такви поклони су пут ка злу и нарушавању поверене одговорности.
Ибн Беттал је рекао: „Овај хадис указује на то да се поклони службеницима дају као израз захвалности за неку услугу, из жеље за приближавањем њим, или у нади да ће добити повлашћен третман. Посланик, алејхисселам, указао је да службеник у тим случајевима нема предност над осталим муслиманима, и да му није дозвољено да то што му се дарује задржи за себе.“
Учењак ен-Невеви је рекао: „У овом хадису је појашњење да су поклони државним службеницима (радницима) забрањени, јер је у томе издаја поверене функције и аманета. Зато се у хадису и наводи казна за онога ко прими такав поклон, да ће на Судњем дану носити на својим леђима оно што му је било поклоњено, исто као што ће онај ко тајно присвоји ратни плен носити оно што је неправедно узео. Посланик, алејхисселам, је у самом хадису објаснио разлог забране оваквих поклона, јер су дати због функције, а не из чисте намере, док је поклон особи која није на функцији, дозвољен и препоручен.
Ибнул-Мунејјир је рекао: „Из речи Посланика: 'Зашто ниси седео у кући свог оца и мајке...', може се закључити да је дозвољено прихватање поклона од онога ко је и раније поклањао." Ибн Хаџар је додао: „То важи под условом да се вредност поклона не увећава изван онога што је било уобичајено.“
Послаников стил у саветовању био је уопштен и ненападан, није прибегавао јавном прозивању.
Ибн Хаџeр је рекао: „Хадис указује на прописаност провере и контроле оних којима је поверено управљање иметком.“
Такође, каже Ибн Хаџер: „Дозвољено је укорити онога ко учини грешку.“
Препоручено је подићи руке у дови, као што је Посланик то чинио у овом случају.