„Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру;

„Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру;

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао: „Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру; ко попије отров и умре, тај отров ће му бити у руци у Паклу и он ће га пити заувек; и ко се убије оштрим оружјем, то оружје ће му бити у руци, те ће га забадати у свој стомак у Паклу заувек.“

[صحيح] [متفق عليه]

الشرح

Посланик, алејхисселам, упозорио је на намерно самоубиство на овом свету, јер ће човек на Будућем свету бити кажњен у Паклу на исти начин на који је себи одузео живот на овом свету, као адекватна казна за учињено дело. Ко себе баци са планине и тиме се убије, у Паклу ће бити кажњен тако што ће вечно падати с планина Пакла у његове долине. Ко попије отров и тиме себи одузме живот, у Паклу ће држати тај отров у руци и вечно га пити. И ко себи прободе стомак оштрим оружјем и тиме се убије, у Паклу ће држати то оружје у руци и непрестано се бости њиме у стомак, остајући у таквом стању заувек.

فوائد الحديث

Забрањено је да човек одузме себи живот, и то се сматра једним од великих греха због којих заслужује болну казну.

У хадису су наведени примери неколико врста самоубиства, али без обзира на начин на који неко одузме себи живот, биће кажњен на исти начин као што је себи учинио. У делз Сахихул-Бухари се преноси да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Онај ко себи одузме живот дављењем, давиће се у Паклу; а ко се прободе, пробадаће се у Паклу.“

Учењак ен-Невеви каже: „Што се тиче Посланикових речи, нека су мир и благослов на њега, *„Он ће бити у Паклу, вечно“* — о томе постоје различита мишљења: Прво: ово се односи на онога ко то учини сматрајући халалом након што је спознао да је то Аллах забранио, па је такав неверник и ово је његова казна. Друго: реч *вечност* овде означава дуг период и продужено борављење, а не стварну вечност, као када се каже: „Нека Аллах вечито одржи власт султана.“ Треће: ово је његова заслужена казна, али Свемогући и Узвишени Аллах је објавио да неће вечно казнити у Паклу онога ко је умро као муслиман.“

Ово је пример подударања казни на оном свету са злочинима на овом свету. Из тога се закључује да је грех када је човек неправедан према семи као што је грех када је неправедан према другима, јер његово тело не припада у потпуности њему, већ припада Узвишеном Аллаху, па нема право да њиме располаже осим на начин који му је Аллах дозволио.

التصنيفات

Злочини и преступи, Осуда греха