إعدادات العرض
„Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
„Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, нека су над њим Божији мир и благослов, рекао: „Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
الترجمة
العربية Bosanski English Español فارسی Indonesia Русский Türkçe اردو 中文 हिन्दी ئۇيغۇرچە Kurdî Tiếng Việt Nederlands Kiswahili অসমীয়া ગુજરાતી සිංහල Magyar ქართული Hausa Română ไทย Português मराठी ភាសាខ្មែរ دری አማርኛ বাংলা Македонски తెలుగు Tagalog Українська ਪੰਜਾਬੀ മലയാളം Moore پښتو ಕನ್ನಡ မြန်မာ Shqipالشرح
Посланик, алејхисселам, упоредио је онога ко учи и привикне се на читање Кур'ана – било гледањем у Мусхаф или напамет – са власником камиле која је везана ужетом којим се везује колено камиле. Ако се власник редовно брине о њој, задржаће је, али ако отпусти уже, камила ће побећи. Тако и онај ко учи Кур'ан: ако га редовно учи и понавља, остаће му у памћењу; ако то запусти, заборавиће га. Докле год је редовно учење присутно, научено ће остати.فوائد الحديث
Подстицање на редовно понављање и учење Кур'ана, као и на његово читање, уз упозорење да се не дозволи да буде изложен забораву.
Упорност у читању Кур'ана чини језик навикнутим на његово читање и олакшава читање. Међутим, ако се Кур'ан запусти, читање постаје тешко и напорно.
Рекао је ел-Кади Ијад: „Значење израза ‘сахиб (учач) Курана’ односи се на онога ко се навикао на њега, јер се поседовање повезује са навикнутошћу. Отуд израз: ‘тај и тај је сахиб тог и тог’, као и изрази ‘сахиби (становници) Раја’ и ‘сахиби (становници) Пакла.’“
Један од начина позивања људи у веру је коришћење примера и поређења.
Ибн Хаџер је рекао: „Камиле су посебно споменуте зато што су оне најплашљивије и најнепослушније међу домаћим животињама, па их је, када побегну и удаље се, тешко поново ухватити.“