„Аллаху, молим Те за упуту, богобојазност, сачуваност (од греха и свега што крњи достојанство) и неовисност.“

„Аллаху, молим Те за упуту, богобојазност, сачуваност (од греха и свега што крњи достојанство) и неовисност.“

Од Абдуллаха ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, често говорио: „Аллаху, молим Те за упуту, богобојазност, сачуваност (од греха и свега што крњи достојанство) и неовисност.“

[صحيح] [رواه مسلم]

الشرح

Међу молбама Посланика, алејхисселам, била је: „Аллаху, молим Те за упуту“ — прави пут, познавање истине и поступање по њој, „и богобојазност“ — да следим наредбе и избегавам забране, „и сачуваност“ — уздржавање од недозвољених и непримерених речи и дела.

فوائد الحديث

Битност упуте, побожности, сачуваности и неовисности, уз подстицај на тежњу ка њима.

Посланик, алејхисселам, не поседује апсолутну моћ да себи прибави корист нити да од себе одагна штету; онај који заиста поседује ту моћ је Аллах Узвишени.

Само Бог има апсолутну моћ да неком користи или наштети, и да неког упути.

التصنيفات

Дове утемељене на верском тексту