إعدادات العرض
„Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“
„Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“
Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њоме, је рекла: Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наређивао својим следбеницима неко дело, наређивао би им само оно што су били у стању да изврше. Али они би рекли: ‘Ми нисмо као ти, о Аллахов Посланичe! Аллах ти је већ опростио твоје претходне и будуће грехе.’ Тада би се он наљутио, тако да би се љутња видела на његовом лицу, па би рекао: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“
الترجمة
العربية Português دری Македонски Tiếng Việt Magyar ქართული Indonesia বাংলা Kurdî ไทย অসমীয়া Nederlands Hausa ਪੰਜਾਬੀ Kiswahili Tagalog ភាសាខ្មែរ English ગુજરાતી සිංහල Русский मराठी മലയാളം ಕನ್ನಡالشرح
Аиша, мајка правоверних, нека је Аллах задовољан њоме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би наређивао људима неко дело, налагао им оно што им је лако, а не оно што им је тешко, из страха да неће моћи истрајати у томе. И сам је поступао на исти начин, примењујући ублаженост у делима као што је саветовао друге. Међутим, његови следбеници су од њега тражили да им наложи тежа дела, верујући да ће постићи више степене код Аллаха кроз претерану ревност у ибадету, а не схватајући да се узвишеност у степенима стиче искреношћу и истрајношћу, а не прекомерним оптерећењем у делима. Тада би они рекли: „Ми нисмо у истом положају као ти, о Аллахов Посланиче, јер је Аллах већ опростио твоје претходне и будуће грехе.“ Тада би се он наљутио, тако да би се знакови љутње видели на његовом лицу, па би рекао: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје! Зато чините оно што вам наређујем.“فوائد الحديث
Ибн Хаџер је рекао: „Наредио им је само оно што им је лако како би на томе устрајали,“ или као што је рекао у другом хадису: „Најдраже дело Аллаху је оно које се континуирано обавља.“
Добар човек не би требало да напушта марљивост или улагање напора у раду, ослањајући се на своју доброту.
Дозвољено је да човек говори о својим врлинама или заслугама, ако за то постоји потреба и ако је сигуран да то неће довести до хвалисања или ароганције.
Приоритет у ибадету (обредословљу) је умереност и истрајност, а не претеривање које води напуштању или одустајању.
Ибн Хаџер је рекао: „Када роб достигне врхунац у ибадету и његовим плодовима, то га више позива на континуитет и устрајност у њему, ради очувања благодати и увећања исте путем захвалности на њој.“
Шеријатски је прописана срџба приликом кршења верске заповести, као и укор или исправљање особе која има разум и способност да схвати, ако пропусти да схвати, ради њеног подстицања на будност и опрезност.
Благост Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, према свом уммету, те да је вера лака (олакшана) и да је шеријат правоверан и толерантан.
Изражена жеља асхаба за ибадетом и њихово настојање да увећају добра дела.
Заустављање код онога што је Законодавац (Узвишени Аллах) одредио од обавезних прописа и олакшица, те веровање да је прихватање онога што је лакше, а што је у складу са шеријатом, прече и боље од онога што је теже, а што му је супротно.