إعدادات العرض
‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње
‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње
Преноси се од Ебу Хурејрe, нека је Аллах задовољан њиме, да је рекао: „Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао је: Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español فارسی Bahasa Indonesia Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी Français Tiếng Việt සිංහල Hausa Kurdî Kiswahili Português தமிழ் Русский Nederlands অসমীয়া ગુજરાતી پښتو മലയാളം नेपाली ქართული Magyar తెలుగు मराठी Македонски Svenska Moore Română Українська ไทย ਪੰਜਾਬੀ دری አማርኛ Wolof ភាសាខ្មែរ ಕನ್ನಡ Malagasy Yorùbáالشرح
Посланик, нека су на њега благослов и мир, пренео је да Узвишени Аллах каже: „Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, па ћу Свога роба третирати у складу са његовим мишљењем о Мени, било то у нади у Моју милост или очекивању опроста. Учинићу му оно што од Мене очекује, било добро или нешто друго. Ја сам с њим са Мојом милошћу, успехом, упутом, заштитом и подршком ако Ме се сети.“ Ако Ме се сети у самоћи, помињући Ме у тишини слављењем и уздизањем, и Ја ћу њега поменути у Себи. Ако Ме се сети у друштву, поменућу га у друштву које је бројније и узвишеније од његовог. Ко се Аллаху приближи за један педаљ, Аллах се њему приближи за лакат. А ако му се приближи за лакат, Аллах му се приближи за хват. А ако роб дође Аллаху ходајући, Аллах му приђе трчећи. Када се роб приближи свом Господару кроз послушност и окрене Му се, Узвишени Господар га још више приближи Себи, награђујући га сразмерно његовом делу. Што је човекова оданост и покорност потпунија, то је ближи Узвишеном Аллаху, јер су Аллахова награда и дар већи од човековог труда и рада. Суштина је да Аллахова награда надмашује човеков труд, како по квалитету, тако и по количини. Верник треба да има лепо мишљење о Аллаху, да ради, жури када је добро у питању и повећава своја дела, све док не сусретне Аллаха.فوائد الحديث
Овај хадис је један од оних које Посланик, нека су на њега благослов и мир, преноси од свога Господара, и назива се светим божанским хадисом (хадис кудси). Његове речи и значење су од Аллаха, али он нема специфичности које има Кур'ан, као што су: обожавање Аллаха самим цитирањем, потреба за обредном чистоћом (да није џунуп), и друге особине које Кур'ан издвајају од осталих текстова.
Ел-Аџурри је рекао: „Следбеници истине описују Аллаха Узвишеног оним како је Он Себе описао и како Га је описао Његов Посланик, нека су на њега благослов и мир, и како су Га описали асхаби, нека је Аллах задовољан њима. То је методологија учењака који следе истину, а не уводе новотарије.“ Крај цитата.
Следбеници Суннета потврђују Аллаху оно што је Он Себи потврдио у погледу имена и особина, без искривљавања, порицања, улажења у њихову каквоћу и без поређења. Такође, негирају од Аллаха оно што је Он Сам Себи негирао, и ћуте о ономе што није наведено као ни тврдња ни негирање. Узвишени Аллах каже: „Ништа Му није налик, а Он је Све-Чујући и Све-Видећи.“
Лепо мишљење о Аллаху мора бити праћено делима. Хасан ел-Басри је рекао: „Верник има лепо мишљење о свом Господару, па чини добра дела. А грешник има лоше мишљење о свом Господару, па чини лоша дела.“
Куртуби је рекао: „Речи ‘мишљење мога роба о Мени’ значе: да човем сматра да ће му Аллах услишати молитву када Га моли, да сматра да ће му прихватити покајање када се покаје, да ће му опростити када затражи опрост, да ће га наградити када чини ибадет на исправан начин, ослањајући се на истинито Аллахово обећање.
Због тога човек треба да се труди у испуњавању својих обавеза, уверен да ће Аллах то прихватити и опростити му, јер је Он то обећао, а Он не крши обећање. Ако верује или мисли да Аллах неће прихватити његова дела и да му то неће користити, то је губљење наде у Аллахову милост, што спада у велике грехе. Ко умре са таквим уверењем, биће препуштен ономе што је мислио, као што стоји у неким верзијама хадиса: ‘Нека мој роб мисли о Мени шта хоће’. А што се тиче тога да човек мисли да ће му бити опроштено иако упорно чини грехе, то је чисто незнање и обмана.“
Подстицање на што чешће спомињање Аллаха и у себи и језиком. У срцу и души човек страхује од Аллаха, сећа се Његове величине и права, нада Му се, уздиже Га, воли Га, има лепо мишљење о Њему и искрено Му служи. Језиком изговара: ‘Субханаллах’ (Нека је слављен Аллах), ‘Елхамдулиллах’ (Хвала Аллаху), ‘Ла илахе иллаллах’ (Нема божанства осим Аллаха), ‘Аллаху екбер’ (Аллах је највећи), и ‘Ла хавле ва ла куввете илла биллах’ (Нема моћи ни снаге осим с Аллахом).
Ибн Еби Џемра је рекао: „Ко Га спомене док је у страху, Аллах ће га заштитити, а ко Га спомене у самоћи и осећајући се напуштено, Аллах ће му пружити утеху.“
Педаљ је раздаљина између врха малог прста и врха палца када је длан раширен. Аршин је раздаљина од врха средњег прста до кости лакта. Хват је дужина обе руке заједно са подлактицама и ширином груди, што износи око четири аршина.