Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da je izgovarao tekbir u svakom obaveznom i neobaveznom namazu, za vrijeme ramazana i van ramazana. Izgovarao bi tekbir kada bi htio stupiti u namaz. Izgovarao bi ga kada bi se saginjao na ruku', potom govorio "Semi'allahu li men hamideh", a prije nego bi se spustio na sedždu izgovarao bi "Rabbena ve lekel-hamd". Kada bi se spuštao na sedždu, izgovarao je "Allahu ekber", a i kada bi dizao svoju glavu sa sedžde. Izgovarao bi tekbir kada bi činio i (drugu) sedždu, a izgovaraše ga kada bi dizao svoju glavu sa te sedžde. Izgovaraše tekbir i kada ustajaše sa sjedenja iza drugog rekata. Tako je činio na svakom rekatu dok ne bi završio namaz. Kada bi završio s namazom, rekao bi: "Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, ja među vama najsličnije Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, obavljam namaz. Takav je stvarno bio njegov namaz sve dok se nije rastao s ovim svijetom."