إعدادات العرض
„Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од…
„Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“
Од Абдуллаха ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Посланика, нека су благослов и мир на њега, како каже: „Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“
الترجمة
العربية Bosanski English فارسی Français Indonesia Русский Türkçe اردو 中文 हिन्दी Español Hausa Kurdî Português සිංහල Kiswahili অসমীয়া Tiếng Việt ગુજરાતી Nederlands മലയാളം Română Magyar ქართული Moore ไทย Македонски తెలుగు मराठी ਪੰਜਾਬੀ دری አማርኛ বাংলা Malagasy Українська Tagalog ភាសាខ្មែរ ಕನ್ನಡ Svenska پښتو Wolof नेपाली Shqipالشرح
Посланик, алејхисселам, упутио је дову да Аллах подари лепоту, радост и углед на дуњалуку, и да уведе у рајске лепоте, његову благодат и сјај на ахирету – онога ко чује његов хадис, научи га напамет и пренесе га другима. Можда ће онај коме се пренесе хадис имати дубље разумевање и способност закључивања од онога ко га преноси, па тако први може бити стручнији у памћењу и преношењу, док други може бити бољи у разумевању и извлачењу прописа.فوائد الحديث
Подстицање на очување Посланиковог, алејхисселам, суннета и његово преношење људима.
Објашњење вредности познаваоца хадиса и почасти тражења знања о хадисима.
Врлина учених људи, који су стручњаци у извођењу закључака и дубоком разумевању вере.
Врлина асхаба, нека је Аллахово задовољство на њих, јер су они ти који су слушали хадисе Аллаховог Посланика, алејхисселам, и пренели их нама.
Ел-Мунави је рекао: „Овим је појаснио да преносилац хадиса није условљен да буде феких (правник), већ му је услов памћење, док је на фекиху да се посвети разумевању и размишљању.“
Ибн Ујејна је рекао: „Нема никога ко тражи хадис, а да се на његовом лицу не појави сјај због тог хадиса.“
Чување хадиса код хадиских учењака подељено је на два типа: памћење и записивање. Оба типа обухваћена су довом у хадису.
Разумевања људи су различита, па може бити да је онај коме је хадис пренет способнији да га схвати од онога ко га је чуо, и може се десити да неко носи знање о фикху, али није феких (стручњак у фикху).