إعدادات العرض
„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“
„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“
Ел-Агарр, нека је Аллах задовољан њиме, који је био један од другова Посланика, алејхисселам, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español Indonesia Türkçe اردو 中文 हिन्दी Français Kurdî Português සිංහල Русский Kiswahili Tiếng Việt অসমীয়া ગુજરાતી Hausa Nederlands മലയാളം Română Magyar ქართული ಕನ್ನಡ Moore Svenska Македонски ไทย తెలుగు Українська मराठी ਪੰਜਾਬੀ دری አማርኛ Malagasy Tagalog ភាសាខ្មែរ پښتو Wolof नेपाली Shqipالشرح
Посланик, алејхисселам, наређује људима да често чине тевбу (покајање) и траже опрост од Аллаха, Узвишеног. Он нас обавештава да се сам каје и тражи опрост од Аллаха више од сто пута дневно, иако му је опроштено све што је било пре и што ће доћи. У томе је савршенство понизности и потпуне преданости Аллаху, Узвишеном.فوائد الحديث
Свака особа, без обзира на свој степен и положај у вери, потребна је да се враћа Аллаху, Узвишеном, и да усавршава себе кроз покајање. Нико није без пропуста у испуњавању обавеза према Аллаху, Узвишеном: „И покајте се сви Аллаху, о верници.“
Покајање је опште и односи се како на остављање греха, тако и на поправљање пропуста у извршавању обавезних дела.
Искреност у покајању је услов за његово прихватање. Онај ко напусти грех због неког другог, а не ради Аллаха, не сматра се истинским покајником.
Имам ен-Невеви је рекао да покајање има три услова:
- да човек престане са грехом,
- да се покаје због тога што га је учинио
- и да чврсто одлучи да се никада више не врати том греху. - - Ако се грех односи на другог човека, додаје се и четврти услов: узвраћање неправде или стицање његовог опроштаја.
Указује се на то да Посланиково, алејхисселам, тражење опроста не мора бити због учињених грехова, већ због његове савршене преданости Аллаху и његове сталне везе с Његовим спомињањем, јер је Посланик био свестан величине Аллахових права и тога да човек, колико год радио, увек остаје недовољно захвалан на Божијим благодатима. Ово је, поред осталог, и начин подучавања његовог уммета.