إعدادات العرض
„Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења
„Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења. Затим су после њих долазиле генерације људи који нису чинили оно што су говорили, а чинили су оно што им није наређено. Ко се против таквих буде борио рукама, тај је верник; онај ко се против њих буде борио језиком, верник је; онај ко се против њих буде борио својим срцем, верник је; а након тога нема имана (веровања) ни колико је трун.“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español فارسی Français Bahasa Indonesia Русский Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी ئۇيغۇرچە Hausa Kurdî Kiswahili Português සිංහල Nederlands Tiếng Việt অসমীয়া پښتو ગુજરાતી മലയാളം Română नेपाली Deutsch Fulfulde Кыргызча తెలుగు ქართული Moore Magyar Svenska Українська Македонски Lietuvių ಕನ್ನಡ Kinyarwanda Wolof Oromoo ไทยالشرح
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио нас је да није било ниједног посланика којег је Узвишени Аллах послао некој заједници пре њега, а да није имао из своје заједнице одабране следбенике, помагаче и искрене борце, који су били прикладни да буду његови наследници; придржавали су се његове праксе и следили његове упуте. Затим, након тих добрих претходника, долазе људи који нису добри; говоре оно што не раде и раде оно што им није наређено. Ко се против њих бори руком, он је верник; ко се против њих бори језиком, он је верник; ко се против њих бори срцем, он је верник; а ко ништа од тога не чини, снашло га је стање у којем нема ни труна веровања.فوائد الحديث
Хадис нас подстиче на борбу против оних који се својим речима и делима супротстављају исламу.
Када човек дође у стање када ни срцем не презире лоше дело, то је доказ да је његово веровање слабо и да је при крају.
Узвишени Аллах олакшао је веровесницима тако што им је дао оне који ће носити њихову посланицу након њих.
Онај који жели спас, мора следити веровесничку стазу, јер сваки други пут води у пропаст.
Све што више времена пролази од периода у којем су били Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његови асхаби (другови), све је већа удаљеност људи од упуте и све је више оних који следе страсти и уводе новотарије у веру.
Хадис нам појашњава степене борбе: Онај ко може, уклониће зло руком, као што су надлежни органи, власт и сл. Уклањање зла речима бива путем појашњавања упуте и позивања њој. На крају, презир срцем бива на начин да се не исказује задовољство оним злом које је присутно.
Обавеза наређивања на добро, а одвраћање од зла.