الشرح

Један пустињак је затражио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га подучи неком зикру којег ће изговарати. Посланик му рече да говори: "Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника)“, "Аллаху екберу кебира." (Аллах је највећи) то јесте, Аллах је апсолутно највећи, већи од било чега. "Вел-хамду лиллахи кесира." (Њега много хвалимо) Пуно Га хвалимо због апсолутног савршенства Његових својстава и дела, као и због благодати које се не могу побројати. "Субханаллахи раббил-'алемин." (Узвишен је Аллах, Господар светова) Савршен и узвишен је изнад свих мана и недостатака. "Ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким." (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха, Силног и Мудрог) То јесте, нико не може променити било шта из једног у друго стање ако Узвишени то не дозволи и не омогући. Човек рече: "Овај зикр је за мога Господара. Њему се изражава величање, а има ли шта за мене?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је рекао да учи: "Аллахуммаг-фирли (Аллаху, опрости ми)“, тако што ћеш ми грехе прекрити и отклонити, "Вер-хамни (смилуј ми се)“, тако што ћеш ми пружити дуњалучке и ахиретске користи, "Вех-дини (упути ме)“, то јесте, упути ме на најбоља стања и на Прави пут. "Вер-зукни (и опскрби ме).“ То јесте, подари ми халал иметак, здравље и свако добро.