إعدادات العرض
„Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа…
„Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“
Од Ибн Омера, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао: „Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“
[صحيح] [متفق عليه]
الترجمة
العربية Tiếng Việt অসমীয়া Indonesia Nederlands Kiswahili English Hausa ગુજરાતી සිංහල Magyar ქართული Română Русский Português ไทย Bosanski తెలుగు मराठी دری Türkçe አማርኛ বাংলা Kurdî Malagasy Македонски Українська Tagalog ភាសាខ្មែរ ਪੰਜਾਬੀ پښتو Svenska Wolof Moore മലയാളം हिन्दी ಕನ್ನಡ தமிழ் 中文الشرح
Посланик, нека су на њега благослов и мир, је упозорио да муслиман не сме свом брату муслиману рећи: „О, неверниче“, јер тиме један од њих двојице постаје заслужан за ту реч неверства. Ако је онај коме је речено заиста такав, реч се односи на њега, али ако није, онда се то неверство враћа на онога који је изрекао ту реч и прогласио свог брата неверником.فوائد الحديث
1. Муслиману је строго забрањено да свом брату муслиману приписује особине разврата и неверства које он нема.
2. Упозорава се на овај ружан говор, јер онај ко га изговара налази се у великој опасности. Потребно је чувати језик и не говорити ништа осим на основу јасног знања и уверења.