إعدادات العرض
Немој да се лутиш
Немој да се лутиш
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху: Некој човек му рекол на Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем: Советувај ме, па тој му рекол:„Немој да се лутиш." Човекот неколкупати го повторил прашањето а Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, секогаш му одговараше со: „Немој да се лутиш."
[صحيح] [رواه البخاري]
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español Français Bahasa Indonesia Русский Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी ئۇيغۇرچە Kurdî Hausa Português മലയാളം తెలుగు Kiswahili فارسی မြန်မာ Deutsch 日本語 پښتو Tiếng Việt অসমীয়া Shqip Svenska Čeština ગુજરાતી አማርኛ Yorùbá Nederlands සිංහල தமிழ் ไทย دری Fulfulde Magyar Italiano ಕನ್ನಡ Кыргызча Lietuvių or Română Kinyarwanda Српски O‘zbek Moore नेपाली Malagasy тоҷикӣ Oromoo Wolof Soomaali Български Українська Azərbaycan ქართული bmالشرح
Еден од асхабите, радијаллаху анхум, бараше од Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, да го упати на некоја корисна работа, а тој му нареди да не се лути. Ова значи да се оддалечи од причините кои го водат кон лутината, и да се контролира себеси ако е налутен. Т.е. да не претерува со својата лутина па да убие некого, или да удри или да опцуе некого или нешто слично на тоа. Човекот неколкупати бараше совет, но Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, не додаде ништо друго од советите освен „Не лути се."فوائد الحديث
Предупредувањето на лутината и нејзините причини, таа ја претставува целокупната лошотија, додека во нејзиното избегнување се наоѓа сето добро.
Лутината заради Аллах, како што е лутината кога ќе се прекрши Аллаховиот пропис, е од дозволениот вид на лутина.
Повторувањето на говорот, кога за тоа има потреба, за да сфати слушателот и да ја разбере важноста.
Вредноста на советувањето со учени.
التصنيفات
Добри морални особини