„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима

„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима. Оно што вам забраним - тога се клоните, а оно што вам наредим - то чините колико можете.“

[صحيح] [متفق عليه]

الشرح

Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спомиње да постоје три врсте шеријатских прописа: Прописи о којима је прећутено, забране и наредбе. Прва врста: Прописи о којима је шеријат прећутао, тј. није их дефинисао, а основа код ствари јесте необавезност. Када је реч о периоду Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било је обавеза да се о њима не распитује, из бојазни да их Објава не нареди, односно не забрани. Такве прописе, Узвишени Аллах је из Своје милости, прећутао (опростио). А након његове смрти, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ако је питање постављено у сврху тражења фетве (правне децизије) или подучавања о ономе што је потребно за веру, то је дозвољено, штавише, наређено је. Међутим, ако је постављено с намером прекомерног испитивања или цепидлачења, онда је то оно на шта се мисли у овом хадису кад се каже да се не постављају питања; јер то може довести до ситуације сличне оној која се десила синовима Исраиловим. Њима је наређено да закољу краву, и да су заклали било коју краву, испунили би заповед, али су поставили многа питања па им је заповед постала тежа. Друга врста: Забране. То су дела за чије остављање постоји награда, а за чије чињење има казна. Због тога, таква дела је обавеза потпуно оставити. Трећа врста: Наредбе. То су дела за чије чињење постоји награда, а за чије остављање постоји казна. Због тога, обавезни смо ова дела чинити сходно нашим могућностима.

فوائد الحديث

Треба се посветити ономе што је најважније и што је потребно, а оставити оно што тренутно није потребно, и не бавити се постављањем питања о стварима које се још нису десиле.

Забрањено је постављати питања која би могла довести до компликовања ствари и отварања врата сумњама које воде до мноштва разилажења.

Наређено је остављање свих забрањених ствари јер не постоји тешкоћа у њиховом избегавању, због чега је забрана уопштена.

Наређено је извршавање обавеза сходно могућностима, јер то може проузроковати потешкоће или бити изван нечијих могућности.

Забрана прекомерног постављања питања: учењаци су поделили питања у две категорије:

1. Питања која су постављена у сврху учења онога што је потребно за веру, и то је наређено. У ову категорију спадају питања асхаба.

2. Питања која су постављена с намером прекомерног испитивања и цепидлачења, и то је оно што је забрањено.

Упозорење овом уммету да не одступа од свог Посланика, као што се десило народима пре њих.

Прекомерно постављање питања о ономе што није потребно и разилажење у питањима са посланицима узрок су пропасти, посебно када је реч о стварима које се не могу докучити, попут питања гајба (невидљивог света) која само Узвишени Аллах зна, и стања на Судњем дану.

Забрањено је постављати замршена питања. Ел-Евза'и је рекао: „Када Аллах жели ускратити Своме робу благослов знања, стави на његов језик погрешне речи (реторичке варке). Видео сам да су такви људи најмање упућени у знање.“ Ибн Вехб преноси да је чуо Малика како каже: „Бескорисна/деструктивна расправа уклања светлост знања из срца човека.“

التصنيفات

Prijašnji poslanici i vjerovjesnici, Ukazivanje iskaza na propis i način donošenja zaključaka, deriviranje propisa