إعدادات العرض
„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима
„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима. Оно што вам забраним - тога се клоните, а оно што вам наредим - то чините колико можете.“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español فارسی Français Bahasa Indonesia Русский Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी Hausa Kurdî Português සිංහල دری অসমীয়া Tiếng Việt አማርኛ Svenska ไทย Yorùbá Кыргызча Kiswahili ગુજરાતી नेपाली Română മലയാളം Nederlands Oromoo తెలుగు پښتو Soomaali Kinyarwanda Malagasy ಕನ್ನಡالشرح
Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спомиње да постоје три врсте шеријатских прописа: Прописи о којима је прећутено, забране и наредбе. Прва врста: Прописи о којима је шеријат прећутао, тј. није их дефинисао, а основа код ствари јесте необавезност. Када је реч о периоду Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било је обавеза да се о њима не распитује, из бојазни да их Објава не нареди, односно не забрани. Такве прописе, Узвишени Аллах је из Своје милости, прећутао (опростио). А након његове смрти, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ако је питање постављено у сврху тражења фетве (правне децизије) или подучавања о ономе што је потребно за веру, то је дозвољено, штавише, наређено је. Међутим, ако је постављено с намером прекомерног испитивања или цепидлачења, онда је то оно на шта се мисли у овом хадису кад се каже да се не постављају питања; јер то може довести до ситуације сличне оној која се десила синовима Исраиловим. Њима је наређено да закољу краву, и да су заклали било коју краву, испунили би заповед, али су поставили многа питања па им је заповед постала тежа. Друга врста: Забране. То су дела за чије остављање постоји награда, а за чије чињење има казна. Због тога, таква дела је обавеза потпуно оставити. Трећа врста: Наредбе. То су дела за чије чињење постоји награда, а за чије остављање постоји казна. Због тога, обавезни смо ова дела чинити сходно нашим могућностима.فوائد الحديث
Треба се посветити ономе што је најважније и што је потребно, а оставити оно што тренутно није потребно, и не бавити се постављањем питања о стварима које се још нису десиле.
Забрањено је постављати питања која би могла довести до компликовања ствари и отварања врата сумњама које воде до мноштва разилажења.
Наређено је остављање свих забрањених ствари јер не постоји тешкоћа у њиховом избегавању, због чега је забрана уопштена.
Наређено је извршавање обавеза сходно могућностима, јер то може проузроковати потешкоће или бити изван нечијих могућности.
Забрана прекомерног постављања питања: учењаци су поделили питања у две категорије:
1. Питања која су постављена у сврху учења онога што је потребно за веру, и то је наређено. У ову категорију спадају питања асхаба.
2. Питања која су постављена с намером прекомерног испитивања и цепидлачења, и то је оно што је забрањено.
Упозорење овом уммету да не одступа од свог Посланика, као што се десило народима пре њих.
Прекомерно постављање питања о ономе што није потребно и разилажење у питањима са посланицима узрок су пропасти, посебно када је реч о стварима које се не могу докучити, попут питања гајба (невидљивог света) која само Узвишени Аллах зна, и стања на Судњем дану.
Забрањено је постављати замршена питања. Ел-Евза'и је рекао: „Када Аллах жели ускратити Своме робу благослов знања, стави на његов језик погрешне речи (реторичке варке). Видео сам да су такви људи најмање упућени у знање.“ Ибн Вехб преноси да је чуо Малика како каже: „Бескорисна/деструктивна расправа уклања светлост знања из срца човека.“