إعدادات العرض
‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“
‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“
Од Нуваса бин Симаана ел-Енсарија, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Питао сам Божијег Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, о добру и греху, па је рекао: ‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español فارسی Bahasa Indonesia Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी Français Hausa Kurdî Português සිංහල Русский Nederlands Tiếng Việt অসমীয়া ગુજરાતી Kiswahili پښتو മലയാളം नेपाली Magyar ქართული తెలుగు Македонски Svenska Moore Română Українська ไทย ಕನ್ನಡ मराठी ਪੰਜਾਬੀ دری አማርኛ ភាសាខ្មែរ Lietuvių O‘zbek Malagasy Yorùbá தமிழ் Azərbaycan Oromoo Wolof Čeština Кыргызча Kinyarwandaالشرح
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, био је упитан о добру и греху, па је рекао: „Највећа одлика доброчинства је лепо понашање према Богу кроз богобојазност, и према људима кроз подношење њихових увреда, контролу гнева, љубазан израз лица, благе речи, одржавање веза, покорност, љубазност и доброту, као и леп однос и дружење.“ Што се тиче греха, то је оно што ствара нелагоду у души и изазива унутрашње колебање, без осећаја мира у срцу. У њему настаје сумња и страх да би могао бити грех. Не желиш да га људи виде јер би га сматрали ружним, нарочито они који су угледни и честити. То је зато што душа по природи воли да људи виде њена добра дела, а ако не жели да неки поступци буду откривени, онда је то грех, јер у њему нема добра.فوائد الحديث
Подстицање на племените особине, јер је лепо понашање једна од највећих врлина доброчинства.
Истина и неистина се не мешају код верника, већ он препознаје истину светлошћу у свом срцу, и одбија неистину, одбацујући је.
Један од знакова греха је немир у срцу и осећај нелагоде, као и непријатност због могућности да људи сазнају за то.
Es-Синди је рекао: „Ово се односи на сумњиве ствари у којима људи не могу јасно одредити једну или другу страну. Међутим, ако постоји јасан доказ из шеријата, нема потребе да се консултује срце и његова спокојност. Оно што је прописано као добро у шеријату је доброчинство, а оно што је забрањено је грех, и ту није потребно тражити савет од срца.“
Овaј хадис се односи на људе са исправном природом (фитром), а не на оне са преокренутим срцима, која не препознају добро и не одбацују зло, осим онога што је у складу са њиховим страстима.
Ет-Тиби је рекао: „Реч ‘добро’ (бирр) у хадису је тумачена на различите начине: на једном месту је тумачена као оно што смирује душу и умирује срце, на другом месту као вера, на трећем као оно што те приближава Богу, а овде као лепо понашање. Лепо понашање се тумачи као подношење увреда, контрола гнева, љубазан израз лица и благе речи. Све ове интерпретације су међусобно блиске по значењу.“