إعدادات العرض
Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“
Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“
Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, је рекао: "Писао сам све што сам чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и желео то научити напамет, па су ми Курејшије то забрањивале говорећи: ‘Ти пишеш све што чујеш од Аллаховог Посланика, а он је човек који некада говори и у срџби.’ Након тога, суздржао сам се од писања. Касније сам то споменуо Посланику на шта ми је казао: ‘Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“
الترجمة
العربية English မြန်မာ Svenska Čeština ગુજરાતી አማርኛ Yorùbá Nederlands اردو Bahasa Indonesia ئۇيغۇرچە বাংলা Türkçe සිංහල हिन्दी Tiếng Việt Hausa తెలుగు Kiswahili ไทย پښتو অসমীয়া دری Кыргызча Lietuvių Kinyarwanda नेपाली മലയാളം Bosanski Italiano ಕನ್ನಡ Kurdî Oromoo Română Shqip Soomaali Українська Wolof Mooreالشرح
Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, је рекао да је записивао све што је чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би то све запамтио. Неке Курејшије су ми скренуле пажњу рекавши да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, човек који говори и у љутњи и у задовољству, те да не бих требао све записивати од њега. Због тога, престао сам са својом праксом. Обавестио сам Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о томе, па ми је показао на своја уста и рекао ми: "Пиши, тако ми Онога у Чијој руци је моја душа, из овог излази само истина у сваком стању, у задовољству и у срџби.“ Узвишени Аллах је о Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Он не говори по хиру своме. То је само Објава која му се обзнањује.“ [Ен-Неџм, 3-4.]فوائد الحديث
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сачуван је од грешке приликом достављања објаве од Његовог Господара, у стању задовољства и у стању срџбе.
Асхаби су се јако трудили у памћењу Суннета и његовом преношењу.
Дозвољено је заклињати се ради потребе, макар нико и не тражио заклетву од човека.
Записивање знања је један од водећих узрока његовог чувања.