'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“

'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“

Од Омера ибнул-Хатаба, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: "Чуо сам Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, како каже: 'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“

[صحيح] [رواه البخاري]

الشرح

Посланик, мир над њим, забрањује претераност и прекорачење граница дозвољеног у његовом хваљењу и описивању особинама које су својствене само Аллаху, или тврдњама да он (без Објаве) зна недокучиво, или да се призива заједно са Аллахом, као што су хришћани учинили са Исусом, сином Мерјеминим, мир над њим. Затим је објаснио да је он само роб од Аллахових робова и наредио да о њему кажемо: „Аллахов роб и посланик.“

فوائد الحديث

Упозорење на прекорачење граница дозвољеног у величању и хваљењу, јер то води ка многобоштву.

Оно на шта је Посланик, мир над њим, упозорио, догодило се и у овом Уммету (заједници муслимана). Једна група је претерала у величању Посланика, друга у величању чланова његове породице, а трећа у односу према добрим људима, што их је довело до многобоштва.

Посланик, мир над њим, описао је себе као Аллаховог роба како би показао да је он створење потчињено Аллаху и да му се не сме приписивати ништа што је својствено само Господару.

Посланик, мир над њим, описао је себе као Аллаховог посланика, како би указао да је он послат од Аллаха, па је обавеза веровати му и следити га.

التصنيفات

Тевхиду-л-улухијје - потврђивање Аллахове једноће и Божанствености