Odlike
29- Prenosi se da je Abdullah b. 'Amr b. 'As, radijallahu 'anhuma, rekao: "Jedan čovjek prišao je Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve selleme, i rekao: 'Zavjetujem ti se na hidžru i džihad, nadajući se nagradi od Allaha, džellešanuhu.' Alejhisselam mu reče: 'Je li ti jedno od roditelja živo?' 'Jesu, oboje.', odgovori on. Alejhisselam mu tada reče: 'Da li ti uistinu želiš nagradu od Allaha?' 'Da.', odgovori on. 'Onda se vrati svojim roditeljima i pazi na njih i lijepo se ponašaj prema njima', reče Alejhisselam.'" (Muttefekun alejhi) Ovo je Muslimov rivajet, a po drugom rivajetu, koji prenosi i Buhari: "Došao je jedan čovjek Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve selleme, i zatražio od njega dozvolu da krene u džihad. Na to ga Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, upita: 'Jesu li ti živi roditelji?' 'Jesu.', odgovori on. Alejhisselam mu tada reče: 'Idi njima, tvoj džihad je da sa njima budeš.'"
47- Prenosi se da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu, rekao: "Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve selleme, došao je jedan čovjek i upitao ga: 'O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči da se prema njemu lijepo ophodim?' Poslanik reče: 'Tvoja majka.' Čovjek tada reče: 'Ko poslije nje?' 'Tvoja majka', odgovori on. 'Ko poslije nje?', ponovo upita čovjek. 'Tvoja majka', ponovo odgovori Poslanik. Čovjek ponovo upita: 'Ko poslije nje?' Poslanik tada reče: 'Tvoj otac!'" (Muttefekun alejhi) A u jednom drugom rivajetu stoji: "O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči za moje druženje i lijepo ponašanje prema njemu?" Poslanik reče: "Tvoja majka, zatim tvoja majka, zatim tvoja majka, zatim tvoj otac."
97- Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, rekao: “Kada čovjek musliman, ili mu'min, uzima abdest pa opere svoje lice, spadnu sa njega svi grijesi njegovih očiju, zajedno s vodom, ili s posljednjom kapi vode; a kada sapere svoje ruke, s njih spadnu svi njegovi grijesi koje je svojim rukama počinio, zajedno s vodom, ili posljednjom kapi vode; a kada opere svoje noge, s njih spadnu svi grijesi koje je počinio hodajući na njima, zajedno s vodom, ili posljednjom kapi vode, tako da ostane posve čist od grijeha." (Muslim)
103- Od El-Berraa, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: "Došao je Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, neki čovjek naoružan, u panciru, i rekao: 'Allahov Poslaniče, da li da se borim ili da primim islam?' On mu reče: 'Primi islam, a zatim se bori!' On je primio islam, borio se, a zatim poginuo, na što je Allahov Poslanik rekao: 'Uradio je malo, a nagrađen je puno!'"
(Muttefekun alejh, a ovo je Buharijeva verzija)
110- Prenosi se od Abdullaha b. Zejda da je kazao: "Kada je Allah na dan Hunejna darovao plijen Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, on ga je podijelio među ljudima - onima čija je srca trebalo pridobiti (za islam), a ensarijama nije dao ništa. Oni su se, izgledalo je, naljutili što je njih mašilo ono što su dobili drugi, pa im se obratio i rekao: 'O ensarije, zar vas nisam našao u zabludi, pa vam je Allah posredstvom mene dao uputu? Bili ste razjedinjeni, pa vas je Allah posredstvom mene objedinio, i siromašni, pa vas je Allah posredstvom mene obogatio!' Svaki put kad bi on nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Šta vas sprečava da odgovorite Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?', upitao je on. Kad god bi nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Da hoćete ', reče im on, 'kazali biste: 'Došao si nam tako i tako!' Zar niste zadovoljni da ljudi odu sa ovcama i devama, a da se vi s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, vratite svojim kućama? Da nije bilo iseljenja (hidžre), bio bih ensarija. I kada bi (svi) ljudi išli jednim putem kroz dolinu i tjesnacem kroz planinu, ja bih išao putem i tjesnacem ensarija. Ensarije su potkošulja, a (ostali) ljudi košulja. Vi ćete poslije mene doživjeti sebične ljude, pa se strpite dok me ne sretnete pokraj Havda (džennetskog izvora).'"
112- Bio je (u džamiji) jedan panj na kome je stajao Vjerovjesnik, sallallabu alejhi ve sellem, i kada mu je postavljen minber čuli smo iz toga panja glas poput mučanja deva, sve dok nije Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, sišao i na njega stavio svoju ruku. U drugoj verziji stoji: “Kada je bio petak, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, sjeo je na taj minber koji mu je načinjen, pa je panj palme kod njega, na kome je on ranije držao govor, zaplakao da se skoro raspukne.” U drugoj verziji: “Panj je zaplakao poput djeteta, a Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je sišao, uzeo ga i prislonio uza se, a on poče jecati kao što jeca dijete kada se ušutkuje dok se ne umiri.” Allahov Poslanik, s.a.w.s., je rekao: “Plakao je zbog onog što je slušao od učenja zikra (Kur'ana, spominjanja Allaha).”
116- "I još ću vam ovo reći, pa to zapamtite: dunjaluk je za četiri vrste ljudi: čovjeka kojem je Allah dao imetak i (korisno) znanje, pa se on u tome boji svoga Gospodara, pomaže bližnju rodbinu, i ne zaboravlja Allahovo pravo na to (uvakufljenje i podučavanje), i ovaj je na najboljem stepenu (kod Allaha); čovjeka kojem je Allah dao znanje, a nije mu dao imetak, pa on sa iskrenim nijetom i željom govori: 'Kad bih ja imao imetka i ja bih radio kao što taj i taj radi', i on bit će nagrađen prema svojoj namjeri, a nagrada njih dvojice (prvog i drugog) je jednaka; čovjeka kojem je Allah dao imetak, a nije mu dao znanje, pa se on nepromišljeno razbacuje tim imetkom i u tom se ne boji svoga Gospodara, niti pomaže bližnju rodbinu, niti priznaje u tome (što posjeduje) Allahovo pravo, i ovaj (čovjek) je na najgorem stepenu kod Allaha; čovjeka kojem Allah nije dao ni imetak ni znanje, pa on kaže: 'Kad bih ja imao imetka, i ja bih radio kao što taj i taj (misli na trećeg) radi!' On će biti osuđen prema svojoj namjeri i grijeh njih dvojice (trećeg i četvrtog) je jednak."
126- Prenosi se da je Aiša rekla: “Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je ležao u mojoj kući, otkrivenih butina ili potkoljenica, pa je došao Ebu Bekr, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa ga je on pustio unutra, i dalje ležeći, te je tako razgovarao. Zatim je došao Omer, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa je on i njega pustio unutra, ostajući i dalje u ležećem položaju, i tako razgovarao. Potom je došao Osman, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak. Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je tad sjeo i poravnao svoju odjeću.” Muhammed (ibn Ebu Harmele) kaže: “Ne kažem da je se sve to desilo u jednom danu.” Osman je ušao i razgovarao, a kad je izašao, Aiša je rekla: “Kad je došao Ebu Bekr ti mu se nisi posebno obradovao i nisi mu posvetio naročitu pažnju; isto tako i kad je došao Omer, no kad je došao Osman, ti si sjeo i poravnao svoju odjeću?!" “Kako da se ne postidim čovjeka kojeg se i meleci stide!?", odgovorio je on. Bilježi Muslim.
137- "Danas ću, sigurno, biti vratar Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Domalo zatim došao je Ebu Bekr i počeo gurati kapiju. 'Ko je to?', upitao sam. 'Ebu Bekr.', odgovori on. 'Sačekaj.', rekao sam mu i otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. 'Allahov Poslaniče', rekoh mu, 'evo Ebu-Bekra, traži da ga primiš.' 'Dopusti mu (da uđe) i obraduj ga Džennetom!', reče on."
149- Jedan od pisara Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po imenu Ebu Rib'i Hanzala b. er-Rebi el-Usejjidi, radijallahu anhu, pripovijeda da ga je jednom prilikom sreo Ebu Bekr, radijallahu anhu, i upitao: "Kako si, o Hanzale?" On odgovori: "Hanzala je dvoličnjak (postao munafik)!" Ebu Bekr reče: "Subhanallah, šta govoriš?!" Hanzala reče: "Kada smo kod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i slušamo kako nam priča o džennetu i džehennemu, toliko nam je sve jasno kao da sve to gledamo svojim očima, ali kada odemo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i pozabavimo se svojom porodicom i svojim imecima, većinu toga zaboravimo!" Ebu Bekr reče: "Tako mi Allaha, i ja osjećam isto tako!" Zatim su se njih dvojica uputila do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i Hanzala reče: "O Allahov Poslaniče, Hanzala je postao munafik!" Poslanik upita: "A kako to?" On reče: "Allahov Poslaniče, dok smo kod tebe i dok te slušamo kako nam pričaš o džennetu i džehennemu, to na nas utiče kao da sve to gledamo svojim očima. Ali kad odemo od tebe i pozabavimo se svojim porodicama i imecima, zaboravimo većinu toga." Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada reče: "Tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, kada biste vi stalno bili u stanju u kome se nalazite dok ste sa mnom, prisjećajući se svega, meleki bi se s vama rukovali u vašim kućama i čak na putevima kojima prolazite. Ali, o Hanzala, čas po čas!" (Čas za ibadet, a čas za dunjalučke potrebe.) Ovo je posljednje izgovorio tri puta.